Православна српска богословија почела је рад у Призрену 1871, као прва и једина српска институција од укидања Пећке патријаршије (1776. године). Њено оснивање означило је прекретницу у просветном и културно-политичком животу Срба у Османском царству. Тада се међу Србима јавила потреба за школованим учитељима и свештеницима, али је таква школа постала неопходна и српским државним интересима. Снажни грчки утицаји и амбиције Бугарске егзархије, с једне, и аустроугарско-римокатолички утицај, с друге стране, изазвале су нужност спровођења српске националне политике у Старој Србији.
Ректор, епископ жички
Гњеждани код Новог Пазара, 13. X 1831 − Чачак, 29. V 1913.
Са родитељима је 1850. године отишао у Дечане на поклоњење Светом краљу и одлучио да тамо остане и да се школује. У Дечанима је добио основно образовање, завршио манастирску школу и био искушеник. Замонашен је на Божић 1855, исте године је и рукоположен у чин ђакона.
Професор, ректор, национални делатник
Градачац, Босна, 1840 − Призрен, 20. II 1879.
У Тузли је завршио четири разреда основне школе. Уписао је Богословију у Београду (1856). Кијевску духовну академију завршио је 1865. године, као кандидат богословља. У Кијеву се дружио са Манојлом, сином Симе Игуманова и често био њихов гост.
Професор, ректор, национални делатник
Призрен, 24. VI 1852 − Скопље, 12. VII 1934.
Пореклом је из Брода (Гора), из породице Лековци. У Призрену је завршио основну школу (1859-1864) и два разреда продужене школе (1866-1868). Захваљујући помоћи Симе Игуманова наставио је школовање у Богословији у Београду (1869-1873), као државни питомац.
Ректор, епископ тимочки
Осеченица код Ваљева, 8. VIII 1857 − Хиландар, 7. XI 1921.
Три разреда основне школе завршио је у селу Крчмаре (1870), а нижу гимназију као благодејанац у Београду (1874-1876). Замонашен је у манастиру Враћевшници (1877). Богословију је завршио у Београду (1879-1883).
Професор, ректор
Пепељевац код Крушевца, 22. X 1852 − Крушевац, 7. VIII 1906.
Основно образовање стекао је у Крушевцу, гимназију је похађао у Крагујевцу и Београду. Био је учитељ у селу Велући (1869-1871). Након рукоположења за ђакона постављен је за пароха рашко-трнавског (1871). У Пепељевцу је службовао од 1873. до 1887.
Ректор, архимандрит
Пожаревац, 10. II 1847 – Пожаревац, 1916.
Основну (1855-1859) и трговачку школу завршио је у Пожаревцу 1859/60. Гимназију је похађао у Београду (1860–1862) и Пожаревцу (1862-1864). Завршио је Богословију у Београду (1868).
Ректор, универзитетски професор, историчар цркве
Алексинац, 10. I 1866 − Београд, 24. XI 1953.
У Алексинцу је завршио основну школу и два разреда гимназије, у Београду трећи и четврти разред у Првој београдској гимназији и први разред учитељске школе.
Ректор, протојереј
Суботица код Коцељеве, 1869 − Сремски Карловци, 9. X 1929.
Завршио је четири разреда гимназије и Богословију у Београду. Школовање је наставио на Духовној академији у Кијеву као државни питомац (1893-1894).
Ректор, протопрезвитер
Свилајнац, 1855 – Београд, 10. IV 1912.
Богословију је завршио у Београду. Био је ђакон у Београду при Цркви Светог Марка (1875-1885). Хонорарно је предавао веронауку у београдској Другој нижој гимназији (1876-1878) и у Реалној гимназији (1879).
Ректор, митрополит
Поцрње код Љубиња, Херцеговина, 30. XI 1879 – Сарајево, 7. IX 1966.
Основну школу завршио је у Поцрњу, гимназију у Мостару (1903) а Богословију у Рељеву (1903-1907). Студирао је право у Загребу и Бечу и за доктора правних наука промовисан 1911.
Ректор, епископ
Лијешће, Босна, 20. IV 1874 – Штип, Македонија, 21. X 1939.
Основну школу завршио је у Дервенти (1888), гимназију у Сремским Карловцима (1896). Завршио је Православни богословски факултет у Черновицима у Румунији (1901).
Ректор, протојереј-ставрофор
Бродац код Бијељине, Семберија, 6. X 1875 – Београд, 8. V 1952.
Отац Сима био је земљорадник. Због учешћа у босанско-херцеговачком устанку 1875. принуђен је да се са породицом пресели у Србију. Живели су у Шапцу, где је Војислав завршио основну школу и три разреда гимназије.
Ректор, протојереј
Пајазитово код Крагујевца, 3. V 1899 – Крагујевац, 26. II 1976.
Основну школу завршио је у Лужницама 1910. Похађао је Богословију у Београду, и с прекидима због ратова, Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1921.
Ректор, епископ тимочки
Хајтић код Глине, 2. II 1912 – манастир Буково, 20. II 1977.
Основну школу завршио је у Хајтићу, гимназију у Глини, а богословију у Битољу. На Богословском факултету је дипломирао 1939. и исте године примио монашки чин у манастиру Раковици.
Ректор, патријарх српски
Видова код Чачка, 28. VIII 1930 – Београд, 20. XI 2020.
Основну школу завршио је у родном селу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао је и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду.
Ректор, протосинђел
Силбаш у Бачкој, 8. XII 1933 – манастир Св. Романа код Крушевца, 16. XII 2002.
Основну школу завршио je у родном месту, нижу гимназију у Новом Саду, Призренску богословију 1952, a Богословски факултет у Београду 1957. године.
Ректор, протојереј-ставрофор
Мрчајевци код Чачка, 27. V 1935.
У родном месту завршио je основну школу и нижу гимназију, Призренску богословију 1953. године, a Богословски факултет у Београду 1958. године. За суплента Призренске богословије постављен je 1962. године.
