Ректор, протојереј
Пајазитово код Крагујевца, 3. V 1899 – Крагујевац, 26. II 1976.
Основну школу завршио је у Лужницама 1910. Похађао је Богословију у Београду, и с прекидима због ратова, Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1921.
Примио је свештенички чин и служио у Другој сењској парохији при ман. Раваници код Ћуприје (1921), а затим премештен у парохију у Лапово (1921-1926). Ванредно је завршио Богословски факултет 1926, а школску 1926/27. провео на последипломским студијама у Стразбуру. По повратку из Француске постављен је за суплента Карловачке богословије а када је положио професорски испит 1930. за катихету Треће женске гимназије у Београду (1930-1939). За ректора Богословије у Призрену изабран је 1939. Због избијања Другог светског рата са епископом Серафимом склонио се у ман. Дечане, одакле је отишао у Београд.
Када је Богословија у Призрену поново отворена 1947, вратио се на ранију дужност. Дочекале су га тешкоће у раду, пре свега у вези са организовањем живота ученика Богословије и њихове исхране, неразумевањем месних власти за ову школу. Захваљујући њему, Богословија у Призрену је опстала, иако је Свети синод, због неприлика, предлагао да се премести у Београд или Сремске Карловце. Пензионисао се 1955. и до краја живота живео у Крагујевцу. Као изасланик Синода долазио је у Призрен и присуствовао матурским и разредним испитима у Богословији.
Фотографија: Богословија у Призрену
