Ректор, митрополит
Поцрње код Љубиња, Херцеговина, 30. XI 1879 – Сарајево, 7. IX 1966.
Основну школу завршио је у Поцрњу, гимназију у Мостару (1903) а Богословију у Рељеву (1903-1907). Студирао је право у Загребу и Бечу и за доктора правних наука промовисан 1911.
У чин ђакона и презвитера рукоположен је 1912. Предавао је веронауку у мостарској гимназији. За време Првог светског рата предавао је веронауку у Тузли и Мостару. После рата био је професор Сарајевске богословије (1918-1921). Затим је службовао у богословијама: у Сремским Карловцима као професор и краће време као ректор, био је ректор Богословије у Призрену (од октобра 1923. до марта 1924), ректор Богословије у Битољу (1924-1925). Замонашио се и постављен је за епископа рашко-захумског (1925) а 1927. за епископа зворничко-тузланског.
Био је присталица богомољачког покрета и с његовим благословом у ман. Тавни у октобру 1936. одржан је један од највећих богомољачких сабора. Основао је лични фонд (1939) и у њега уложио 200.000 динара наменивши их побољшању просветних прилика. За време Другог светског рата био је ухапшен и спроведен у Београд. Уз његово залагање изашао је Меморандум Српске православне цркве о злочинима усташа у НДХ. Радио је на збрињавању избеглица. Пред Саборном црквом у Београду дочекао је мошти Светог кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стевана Штиљановића (1942). За митрополита дабробосанског изабран је 1951. Сахрањен је поред старе Саборне цркве у Сарајеву.
Фотографија: Музеј Српске православне цркве
