Професор, ректор, национални делатник
Градачац, Босна, 1840 − Призрен, 20. II 1879.
У Тузли је завршио четири разреда основне школе. Уписао је Богословију у Београду (1856). Кијевску духовну академију завршио је 1865. године, као кандидат богословља. У Кијеву се дружио са Манојлом, сином Симе Игуманова и често био њихов гост.
Након Манојлове смрти (1865) у Кијеву је остао још годину дана код Симе Игуманова. Прихватио је његов план да оде у Призрен и тамо буде учитељ. Игуманов је о Ставрићу мислио да, осим што је образован, својим карактером може бити пример и узор Србима у Призрену. Ставрић је већ у јулу 1866. године био у Призрену и са Милуном Новичићем отворио први и други разред продужене школе. Убрзо након доласка у Призрен постао је централна личност града, омиљен и поштован код својих суграђана. Када је Богословија отворена, постао је њен наставник. Почетком школске 1873/4. на место управитеља Богословије постављен је Ставрић. За време Велике источне кризе остао је у Призрену, за разлику од других учитеља који нису били са подручја Старе Србије. Илија Ставрић био је човек од поверења српској влади и често је слао извештаје о стању у Призрену и околини. Био је уредник листа Призрен за српски језик (1871-1875).
Осим што је био управитељ Богословије и новинар, био је и писар Симе Игуманова и призренске Црквено-школске општине која је баш у време излажења Призрена водила парницу око Цркве Светог Спаса. Имао је литерарне склоности. Сахрањен је у порти Цркве Светог Ђорђа.
Фотографија: Богословија у Призрену
