Ректор, протојереј-ставрофор
Бродац код Бијељине, Семберија, 6. X 1875 – Београд, 8. V 1952.
Отац Сима био је земљорадник. Због учешћа у босанско-херцеговачком устанку 1875. принуђен је да се са породицом пресели у Србију. Живели су у Шапцу, где је Војислав завршио основну школу и три разреда гимназије.
У Београду је завршио четврти и пети разред гимназије и Богословију (1896). Завршио је Духовну академију у Кијеву са степеном кандидата богословља (1901). Радио је као суплент хришћанске науке у гимназији у Крушевцу (1902-1904). Положио је професорски испит 1904. и постављен је за професора Богословије у Призрену, где је провео цео радни век. Више пута је замењивао ректора Богословије.
За време Првог светског рата, Бугари су га интернирали. Ректор Богословије био је од 1934. до 1938. Спадао је у ред најобразованијих теолога. Са Јеленом рођ. Ђорђевић имао је сина Рељу, микробиолога и професора универзитета. Одликован је протојерејским напрсним крстом и Орденом Св. Саве V, IV и III реда. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Фотографија: Богословија у Призрену
