Ректор, епископ тимочки
Осеченица код Ваљева, 8. VIII 1857 − Хиландар, 7. XI 1921.
Три разреда основне школе завршио је у селу Крчмаре (1870), а нижу гимназију као благодејанац у Београду (1874-1876). Замонашен је у манастиру Враћевшници (1877). Богословију је завршио у Београду (1879-1883).
Био је старешина манастира Раковице (1882-1883). Школовање је наставио на Кијевској духовној академији у Русији (1884-1888). Добио је титулу кандидата богословља. Био је ректор Богословије у Призрену (1889-1891).
За епископа обновљене Тимочке епархије изабран је и хиротонисан у Београду 22. новембра 1891. Предано је управљао својом епархијом и залагао се за верско просвећивање верника. Све време епископовања борио се за побољшање материјалног стања свештеника. Како у томе није успео, отишао је са места епископа 1911. и разрешен је свих епархијских дужности. Настанио се у манастиру Хиландару и духовно га је обновио тако што је увећао братство својим ученицима, које је доводио из Србије. Први светски рат провео је у Хиландару. Након рата отишао је у Србију и поднео Светом архијерејском сабору извештај о стању у манастиру Хиландару. Српска црква га је именовала за званичног представника који ће уредити манастирски живот у сагласности са манастирским уставом. У Хиландар се вратио септембра 1921, али је убрзо преминуо. Био је одликован Орденом Светог Саве I реда.
Сахрањен је крај хиландарске гробљанске цркве.
Фотографија: Архив САНУ
