Српска Православна Богословија Св. Кирила и Методија у Призрену
Призренскa Богословијa, основана 1871. године у кући њеног преподобног ктитора Симеона Андрејевића Игуманова – чика Симе Призренца, деловала је у сваком времену, не само као расадник образованих Православних Срба, већ и као важан културни и политички центар и стожер који је помагао народу да опстане и сачува своју веру, језик и културу на једном месту, веома тешком за живот, какво је Метохија.
Важност Богословије одувек је била препознавана и од наше државе, али и од самог народа који ју је несебично помагао. За Србе са Косова и Метохије велика је била утеха и радост да виде младе људе који су решили да живот посвете Богу и роду, јер им је то давало основа да са надом и радошћу гледају у будућност из косовско-метохијске, за Србе свагда тешке и сиве, садашњости.
Богословија је своју мисију несметано вршила, уз краће прекиде у време ратова, све до 1999. године, када су ђаци и професори, због новонастале ситуације на Косову и Метохији, ради безбедности, евакуисани у Ниш и тамо наставили са радом. Богословија у Призрену је у том периоду служила као саборно место за Србе из Подкаљаје који су сматрали да су ту, услед присуства немачких НАТО војника, безбедни.
17. марта 2004. године, међутим, ти исти војници немо су гледали како руља терориста пали богословију и све српске куће и цркве у Призрену. До једне! Чинило се, када је Богословија тада у потпуности изгорела, да се актом злочинаца њена мисија у историји завршила.
Воља Божија била је ипак другачија. Благословом Светог Архијерејског Синода, на чијем је челу још један некадашњи ђак, професор и ректор Призренске Богословије, Његова Светост Г. Г. Иринеј, на предлог Епископа рашко-призренског, Г. Теодосија, после најдужег прекида рада у својој једноиповековној историји, на Малу Госпојину, 21. септембра 2011. године, ово училиште васкрсава и поново почиње са радом, сведочећи истину Васкрсења Христовог.
У почетку је у богословију уписана само једна, прва генерација обновљене школе, која је учила, радила и коначила у једној јединој обновљеној згради, оној историјској у којој је богословија сто четрдесет година пре тога и почела са радом. Са сваком следећом генерацијом долазили су и нови професори и друге зграде су се, једна за другом, обнављале.
Одмах је обновљена и традиција да се првог дана нове школске године служи помен цару Душану у његовој задужбини крај Призрена, манастиру Светих Арханђела, где се новоуписаним ђацима првацима одржава први час из Историје Српске Цркве.
Уз подршку и помоћ Руске Православне Цркве, посебно Сретењског Манастира, Европске комисије, Владе Републике Србије, Краљевине Норвешке и других многобројних пријатеља са свих страна света, обнова зграда Призренске Богословије, школске 2015/16.г. када је пета генерација ђака примљена, окончана је и обнова целокупног комплекса Призренске Богословије. Оформљена је нова билиотека, читаоница, сала за приредбе, трпезарија и кухиња, собе за ученике, фискултурна сала...
