Ректор, епископ жички
Гњеждани код Новог Пазара, 13. X 1831 − Чачак, 29. V 1913.
Са родитељима је 1850. године отишао у Дечане на поклоњење Светом краљу и одлучио да тамо остане и да се школује. У Дечанима је добио основно образовање, завршио манастирску школу и био искушеник. Замонашен је на Божић 1855, исте године је и рукоположен у чин ђакона.
Као дечански јеромонах походио је готово сва већа места на Балканском полуострву, од Београда до Софије и од Сарајева до Скадра и Солуна, ради прикупљања милостиње за манастир Дечане. Школовао се у Богословији у Београду. По завршетку Богословије био је постављен за учитеља у Пећи (1864-1867). Завршио је Кијевску духовну академију (1871). Био је први ректор Богословије у Призрену (1871-1873). У српско-турским ратовима (1876-1878) био је командант дежевско-ибарских устаника. Добио је архимандритски чин маја 1878. године. Био је члан и председник Одбора Старе Србије и Македоније. Као изасланик српског народа био је у Берлину док је трајао Конгрес, надајући се да ће бити у прилици да се заложи за интересе свог народа.
Након Берлинског конгреса постављен је за администратора Врањске епископије (1878–1882). На том месту био је личност од поверења Српској влади. Учествовао је у српско-бугарском рату као командант Другог добровољачког одреда (1885). За епископа жичког посвећен је 15. јула 1890. године.
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, три пута Таковским крстом (I, II, V степена), Орденом Светог Саве I реда, Даниловим орденом II реда, Орденом Белог орла IV реда, Медаљом за ревносну службу и ратном споменицом. Сахрањен је у порти манастира Дечана.
Фотографија: Лична архива Јевђе Јевђевића, Крагујевац
