Ректор, патријарх српски
Видова код Чачка, 28. VIII 1930 – Београд, 20. XI 2020.
Основну школу завршио је у родном селу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао је и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду.
По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра месеца 1959. године, у манастиру Раковица, од стране Патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. У октобру 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је био професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину.
Године 1969. постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен, где је постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа патријарха, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније, 1975. године изабран је за епископа нишког.
На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског. Упокојио се 20. новембра 2020. године и сахрањен је у крипти храма Светог Саве на Врачару.
Фотографија: Богословија у Призрену
