Професор, ректор, национални делатник
Призрен, 24. VI 1852 − Скопље, 12. VII 1934.
Пореклом је из Брода (Гора), из породице Лековци. У Призрену је завршио основну школу (1859-1864) и два разреда продужене школе (1866-1868). Захваљујући помоћи Симе Игуманова наставио је школовање у Богословији у Београду (1869-1873), као државни питомац.
После завршеног школовања постављен је за наставника Богословије у Призрену (1873). Био је управитељ Богословије (1883-1889). Крајем 1884. отишао је у Цариград да тражи дозволу за штампање школских књига за потребе школа у Старој Србији. Захваљујући својој способности и личним везама, успео је да добије тражену дозволу (1885). Био је директор и наставник Српске гимназије у Солуну „Дом науке“, (1894-1897); референт за основне школе у Скопљу, са поверљивом мисијом у Српском конзулату; секретар Велешко-дебарске митрополије (1900-1901) и Рашко-призренске митрополије (1901-1920), као и посланик и председник Скупштине отоманских Срба у Скопљу (1909). Постављен је 1922. године за начелника непосредних пореза. Био је сенатор из Вардарске бановине (1932-1934).
Основао је Црквено-певачко друштво „Свети Урош“, Друштво „Свети Сава“, Друштво „Света Недеља“, Пододбор Друштва „Књегиња Љубица“. Одликован је: Орденом Светог Саве III и II реда, Карађорђевом звездом IV степена, Орденом Југословенске круне IV степена и Медаљом Друштва Светог Саве. Сахрањен је на Православном гробљу у Призрену.
Фотографија: Архив САНУ
