Ректор, архимандрит
Пожаревац, 10. II 1847 – Пожаревац, 1916.
Основну (1855-1859) и трговачку школу завршио је у Пожаревцу 1859/60. Гимназију је похађао у Београду (1860–1862) и Пожаревцу (1862-1864). Завршио је Богословију у Београду (1868).
Учитељевао је у Баточини (1869-1871), Пожаревцу (1871-1879), Алексинцу (1879-1880) и у Београду (1880-1883). У Пожаревцу је био капелан у цркви и учитељ у Нижој гимназији (1883-1885). Као учитељ у Нишу (1886-1889) обављао је и послове секретара епархијске конзисторије. Био је редован члан епархијског духовног суда. Радио је као члан одбора за доношење правила удружења свештенства и био активан у Црвеном крсту. Чин протојереја добио је 1893. године. Био је члан Београдског духовног суда (1897).
За ректора Богословије у Призрену постављен је 5. септембра 1897. али је на то место дошао тек фебруара 1898, јер је у Скопљу чекао дозволу турских власти. Августа 1899. отишао је у Београд и постављен је на место председника Духовног суда. Замонашио се 1900. године. Био је старешина Српског подворја у Москви (1901-1905). Постављен је за старешину манастира Раковице и за управника монашке школе (1905-1914). Био је председник главног одбора Монашког удружења (1908), као и власник листа Духовна стража (1908-1910). Био је ожењен Персидом која је преминула 1874. Имали су троје деце. Био је одликован: Споменицом за ослобођење и независност, протским крстом, Крстом Друштва Црвеног крста и Орденом Светог Саве V реда.
Фотографија: Богословија у Призрену
