Ректор, епископ
Лијешће, Босна, 20. IV 1874 – Штип, Македонија, 21. X 1939.
Основну школу завршио је у Дервенти (1888), гимназију у Сремским Карловцима (1896). Завршио је Православни богословски факултет у Черновицима у Румунији (1901).
Положио је државни испит и два ригороза и промовисан је за доктора богословља јануара 1904, такође у Черновицима. Постављен је за суплента Богословије у Рељеву (1901). Био је вероучитељ Велике гимназије у Сарајеву (1904-1906). Замонашио се 1906, чин архимандрита добио је 1909. Кандидован је за митрополита бањалучко-бихаћког (1908) и за митрополита зворничко-тузланског (1909), али се Аустро-Угарска противила његовој кандидатури. За време Првог светског рата био је осуђен као велеиздајник и у затвору је провео две године (1914-1916). Постављен је 13. јануара 1921. за наставника Богословије у Призрену а за ректора 4. марта 1924.
Заслужан је за устројство школско-интернатског живота и за организовање велике прославе 50-годишњице рада Богословије. На месту ректора Богословије био је све до 18. јуна 1934. када је изабран за епископа злетовско-струмичког. Хиротонисан је 16. септембра у Сремским Карловцима а устоличен у Штипу 7. октобра 1934. Постављен је за председника Великог црквеног суда у Београду (1938). Био је одликован Орденом Светог Саве IV, III и II степена, Орденом Белог орла II степена, француским орденом и орденом Црвеног крста. Сахрањен је у Храму Светих арханђела у Штипу.
Фотографија: Музеј српске православне цркве
