Слава Призренске богословије, празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, прослављена је данас у Призрену. Поводом обележавања славе Призренске богословије светих Кирила и Методија литургију су у храму Светог Ђорђа служили владика Теодосије и владика буеносајрески и централноамерички Кирило са свештеницима Епархије.
„Наша Богословија Кирило и Методије се слави више од 150 година и то је видимо значајан период али мањи него ових 1150 година. Међутим, у сваком случају благодарни смо и благодаримо у лицу Епископа Теодосија, његових професора, његових ученика, свим тим генерацијама Православних Хришћана који су сачували ту богословију, кроз тај период њеног трајања. Данас ова генерација живи у тешком једном периоду да кажемо вавилонског ропства ових наших територија“, рекао је у беседи Епископ Кирило.
Владика Кирило говорио је и о житију светих Кирила и Методија.
„Мисијом Кирила и Методија Словени не само да су постали писмени, него су се накалемили на тај корен, на тај чокор који је Христос. То слово се уселило у нашу природу и не само народ изабрани него и све народе, онако како је Господ рекао својим ученицима да иду да крсте и освете све народе“, рекао је владика Кирило.
Владика рашко-призренски Тeодосије подсећа да је Богословија настала пре 150 година, у време када су Срби тешко опстајали у овом граду.
„Имала је важну улогу током целе историје, како некада тако и данас. Није лако живети у Призрену, није лако сведочити веру у васкрслог Христа, није лако исповедати истину и правду Божју”, рекао је за РТС владика Тeодосије.
Каже да Богословија данас има око 40 ученика, а да их је са професорима и радницима преко 60 овде, те да је то значајан број ако се узме у обзир да је само десетак Срба у Призрену.
„Свима смо овде једна порука – да се у овом граду може живети, да овде без обзира на спољашње околности исповедамо шта смо били и шта треба да будемо, да чувамо наше светиње, историју и сву жртву коју су наши преци поднели за опстанак и за живот на нашим најсветијим просторима”, истиче владика.
Обележавању славе Призренске богословије присуствовао је и директор Канцеларије за Косово и Метохију господин др Петар Петковић, који је из Призрена упутио поздраве свим људима добре воље.
„Старији Призренци памте и оне дане када је овде живело преко 10.000 Срба. Нажалост, њих више овде нема, као што их нема у Клини, Истоку и Пећи, као што их нема у Приштини. Чињеница да овде има пар српских душа, да се овде налази катедрални храм Светог Ђорђа, да се овде налази обновљена жива Богословија, која данас слави славу Светих Ћирила и Методија, јесте показатељ да смо своји на своме и да овде треба да живимо и да овде опстанемо и останемо“, рекао је Петковић новинарима.
Петковић је нагласио да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да подржава рад Призренске богословије како би и и даље истрајавала.
„Као Канцеларија за Косово и Метохију много смо помогли и чинићемо и у наредном периоду све што можемо, како би наша Богословија овде могла да опстане“, рекао је Петковић.
Након Литургије окупљени су прошетали центром Призрена а потом посетили Призренску богословију, где је припремљен свечни ручак.
Ученици Богословије прославу су употпунили богатим културно-уметничким програмом.
„Наша Богословија Кирило и Методије се слави више од 150 година и то је видимо значајан период али мањи него ових 1150 година. Међутим, у сваком случају благодарни смо и благодаримо у лицу Епископа Теодосија, његових професора, његових ученика, свим тим генерацијама Православних Хришћана који су сачували ту богословију, кроз тај период њеног трајања. Данас ова генерација живи у тешком једном периоду да кажемо вавилонског ропства ових наших територија“, рекао је у беседи Епископ Кирило.
Владика Кирило говорио је и о житију светих Кирила и Методија.
„Мисијом Кирила и Методија Словени не само да су постали писмени, него су се накалемили на тај корен, на тај чокор који је Христос. То слово се уселило у нашу природу и не само народ изабрани него и све народе, онако како је Господ рекао својим ученицима да иду да крсте и освете све народе“, рекао је владика Кирило.
Владика рашко-призренски Тeодосије подсећа да је Богословија настала пре 150 година, у време када су Срби тешко опстајали у овом граду.
„Имала је важну улогу током целе историје, како некада тако и данас. Није лако живети у Призрену, није лако сведочити веру у васкрслог Христа, није лако исповедати истину и правду Божју”, рекао је за РТС владика Тeодосије.
Каже да Богословија данас има око 40 ученика, а да их је са професорима и радницима преко 60 овде, те да је то значајан број ако се узме у обзир да је само десетак Срба у Призрену.
„Свима смо овде једна порука – да се у овом граду може живети, да овде без обзира на спољашње околности исповедамо шта смо били и шта треба да будемо, да чувамо наше светиње, историју и сву жртву коју су наши преци поднели за опстанак и за живот на нашим најсветијим просторима”, истиче владика.
Обележавању славе Призренске богословије присуствовао је и директор Канцеларије за Косово и Метохију господин др Петар Петковић, који је из Призрена упутио поздраве свим људима добре воље.
„Старији Призренци памте и оне дане када је овде живело преко 10.000 Срба. Нажалост, њих више овде нема, као што их нема у Клини, Истоку и Пећи, као што их нема у Приштини. Чињеница да овде има пар српских душа, да се овде налази катедрални храм Светог Ђорђа, да се овде налази обновљена жива Богословија, која данас слави славу Светих Ћирила и Методија, јесте показатељ да смо своји на своме и да овде треба да живимо и да овде опстанемо и останемо“, рекао је Петковић новинарима.
Петковић је нагласио да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да подржава рад Призренске богословије како би и и даље истрајавала.
„Као Канцеларија за Косово и Метохију много смо помогли и чинићемо и у наредном периоду све што можемо, како би наша Богословија овде могла да опстане“, рекао је Петковић.
Након Литургије окупљени су прошетали центром Призрена а потом посетили Призренску богословију, где је припремљен свечни ручак.
Ученици Богословије прославу су употпунили богатим културно-уметничким програмом.
