Тестамент Симе Игуманова

Којим подписани чиним расположај са целим мојим покретним и непокретним имањем, које после смрти моје остане, дочим немам законих насљедника, овако:
1. Кад Господу Богу буде угодно, да ме са овог на онај свет позове, завештавам да се тело моје пристојно опреми и сарани у Београдском гробљу онако, како према моме стању и положају буде доликовало. Затим да ми се сви хришћански спомени за годину дана чине и гробни споменик такође сходно моме стању и положају удари, и све то да се претходно исплати из мога имања.
2. Атини, кћери Константина Ђермана у Букурешту, као мојој даљној рођаки, завештавам сто дуката цесарски поред свега оног што сам јој раније овог завештања дао и поклонио. А тако исто завештавам сто дуката цесарских и Зорки, кћери г. Панте Срећковића професора велике школе у Београду, који новац нека им се после моје смрти одма изда, а са осталим имањем мојим овако да се поступи:
3. Кућа моја у Призрену, у којој је сада Богословија, да остане на вечна времена кућом Православне српске богословије Призренске, у којој ће се учити и за духовна звања спремати синови моје отаџбине – Старе Србије. А тако исто и виноград мој, који се налази у Кара-Потоку у Призрену да остане у вечито наслеђе Богословији призренској.
4. Непокретна моја добра, налазећа се на Теразијама у Београду, као и готов новац, који се по смрти мојој затекне, завештавам на просветне цељи исте призренске Богословије и то овако:
а) да се како приход од непокретног имања тако и интерес добивени на новац капиталише у току пет година, и да се ни на шта не троши, осим што ће се издавати по један дукат цесарски месечно на четири или пет ђака, који се овде из Старе Србије на науци налазе, којима ја и сада дајем по 1 дукат  цес[арски] и који се по смрти мојој као већ моји питомци могу затећи.
б) да се других пет година троше само четвртина целога прихода моје масе.
в) да се по истеку ових првих 10 година, за други десет година троши само половина целог прихода.
г) а по истеку ових двадесет година да се троши цео приход, а главнина да се чува на вечита времена.
Сви ови издатци имају се према одређеној цељи трошити на васпитање ђака из Старе Србије, који се буду васпитавали било у Београду, било на страни у вишим заводима, као и н а подпомагање учитеља призренске Богословије, како према потреби и времену старатељи моје касе за нужно и целисходно нађу.
5. А за главног старатеља моје масе одређујем на свагда Митрополита Кнежевине Србије, који се у извесним данима и годинама на управи српске Митрополије буде налазио, за сада пак по именце г. Архијепископа Београдског и Митрополита Српског Михајла, са још два трговца из Београда као помоћна старатеља, и то: Ђорђа Аћимовића, лончарског трговца са Саве и Стојана Данчевића дуванџију код „Македоније”, да по смрти мојој масу образују и да њоме управљају сходно одредби овог тестамента, подносећи сваке треће године Министарству просвете и црквених дела у изводу рачун прихода и расхода, које ће опет од себе и Руски Конзулат у Београду ради знања извештавати.
Ово старатељство у лицу Митрополита Србије и два београдска грађанина као помоћна стараоца да остане на сва будућа времена стално. И кад које од ова два последња лица умре или ма из којих разлога из управе моје масе иступи, има се попунити другим лицем, које Митрополит Србије у споразуму са Руским Конзулом у Београду изабере.
Но да не би руковање мојом масом било стараоцима на досади и на уштрб својих посала, одобравам да се од целокупног годишњег прихода моје масе може утрошити до 5%, па било да то узму сами стараоци, било да даду једном лицу, које би највише имало посла око прибирања кирије и надзора над имањем уопште.

Писано у Београду 29-ог октомбра 1880-те године.
(м.п.) Сима Андрејевић Игуманов, с.р.

Тестамент овај прочитао је писац данас нама доле подписаним сведоцима, који смо сви уједно време присутни били, од речи до речи, њега и у њему изложену садржину признао је г. Сима А. Игуманов за своју жељу и последњу вољу, па га је као свој и подписао и печат свој ударио, што ми подписани овим тврдимо с тим, да је г. Сима А. Игуманов тада, кад овај тестамент подписа и за свој признаде, здрав и при чистој свести и разуму.

По вољи и жељи г. Симе А. Игуманова написа овај тестамент Ректор Богословије
архимандрит Нестор с.р.

Сведоци
Новица Лазаревић, прота београдски
Атанасије Георгијевић, секретар Београдске конзисторије
Никола Стојисављевић, златар
Петар Костић, учитељ призренске Богословије

---

* Правопис и стил је у потпуности веран оригиналу